Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Ovako se sprečava širenje zaraza među djecom, ali i odraslima.

Vakcine se sastoje od oslabljenih ili “isjeckanih” mikroorganizama (virusa ili bakterija), a tako su napravljene da ne mogu da izazovu infekciju, ali pomažu imunološkom sistemu organizma da nauči da se bori sa izazivačima zaraznh bolesti.

Postoje vakcine koje sadrže dijelove hemijskih supstanci (toksina) kojima mikroorganizmi napadaju čovjeka i izazivaju veoma teška oboljenja (na primjer tetanus i difterija).

Šta se dešava u organizmu djeteta koje je primilo vakcinu?

Kada se vakcina da djetetu odbrambeni (imunološki) sistem “vidi” sadržaj vakcine kao uzročnika bolesti. Počinje proces stvaranja otpornosti (imunizacija) na mikroorganizam (ili toksin) koji se sastoji u stvaranju antitijela, ali i “uvježbavanju” pojedinih imunoloških ćelija za borbu protiv prouzrokovača bolesti.

Kako smo već napomenuli, vakcina ne može da izazove bolest, ali je dovoljno “jaka” da se imuni sistem nauči da prepozna mikronapadače, tako da ako nekada stignu u organizam biće uspješno “utamanjeni”. To je suština imunizacije.

Zašto ih dajemo tako rano – već u prvim danima života?

Kad se beba rodi njen imuni sistem je prilično “tanak”. Nešto antitijela beba preuzme od mame, ali prvi mjeseci života su ujedno i početak prve faze sazrijevanja imunološkog sistema djeteta. Zato je logično da se u taj proces sazrijevanja “ugrade” i važne imunološke informacije o prouzrokovačima opasnih infekcija, a to se nesumnjivom najbolje sprovodi ranom vakcinacijom.

Zašto se neke vakcine daju više puta (revakcinacija)?

Imuni sistem je jedna veoma složena armija različitih ćelija – vojnika i biohemijskih procesa i supstanci koji učestvuju u odbrani organizma od infektivnih agenasa. Prilikom pravljenja nekih vakcina prouzrokovači bolesti (virusi, bakterije ili toksini) moraju biti oslabljeni tako da ne mogu da izazovu infekciju, ali stimulišu djetetov imunitet.

Zato je potrebno “osvježiti pamćenje” odbrambenog sistema i ponavljati iste vakcine da bi se došlo do potpune imunizacije, dakle sigurne zaštite od mikroorganizama protiv kojih se vakcinacija sprovodi.

Ima li neželjenih efekata vakcinacije?

Naravno da ima, ali su kod ogromne većine djece neželjeni efekti vakcinacije blagi i prolazni. Sa osavremenjivanjem farmako-tehnoloških postupaka dobijene su “čiste” vakcine što je značajno smanjilo pojavu neželjnenih efekata imunizacije.

Mogu se javiti takozvane lokalne reakcije (na mjestu uboda) – otok, crvenilo, bol što obično dovede do nervoze i “kenjkavosti” beba.

Porast temperature, koji je rijetko drastičan, traje par dana (to su takozvani sistemski neželjeni efekti). Sve to, kod ogromne većine beba, prođe sa malo analgetika, a često i bez lijeka, a dijete će za par dana zaboraviti na vakcinu.

Izuzetno rijetko se dešavaju ozbiljne (neurološke) komplikacije vakcinacije koje se lako uočavaju od strane roditelja i brzo dovode djecu pedijatru. Sa poboljšanjem procesa proizvodnje vakcina ove komplikacije su pravi raritet.

Jedno je sigurno – neželjeni efekti vakcina su beznačajni, u poređenju sa nesumnjivom koristi koje imunizacija pruža.

Koje su obavezne vakcine u prvoj i drugoj godini života?

Naš imunizacioni protokol predviđa sljedeće obavezne vakcine:

  • BCG vakcina – protiv tuberkuloze
  • Petovalentna vakcina koja sadrži pet komponenti (protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dječje paralize, protiv bakterije Hemofilus influence. Daju se tri doze u prvoj godini (sa razmakom od mjesec dana), i jedna revakcina u 2. godini (sa 18 mjeseci)
  • Vakcina protiv hepatitisa B. Daju se tri doze: na rođenju, pa sa mjesec dana i sa šest mjeseci.
  • Vakcina protiv pneumokoka (S. pneumoniae): dvije doze u 1. godini i revakcina u 2.
  • MMR vakcina – protiv malih boginja, zaušaka i rubeole: prva doza u 2. godini (sa 13 mjeseci), a revakcina u 6. godini 

Pokazalo se da kombinacije vakcina efikasno imunizuju dijete, a tako se smanjuje broj “bockanja” beba. Kod nas je registrovana kombinovana petovalentna vakcina. Pored petovalentne, postoji i šestovalentna kombinovana vakcina (koja pored svih komponenti petovalentne vakcine sadrži i vakcinu protiv Hepatitisa B.

Dijete treba da je zdravo kada se vakciniše!

Ako ima jasne znake infekcije: kiše, kaščljuca, curi mu nos, ima crveno grlo i povišenu temperaturu, mudro je sačekati sa vakcinacijom bar nedjelju dana. Nije dobro da se dijete vakciniše danas, a za par dana da dobije febrilnu virusnu infekciju koje je tek počela da se razvija na dan vakcinacije. Zato pedijatar pregleda dijete prije svake vakcinacije.

Bebe koje dobijaju transfuzije poslije rođenja se malo kasnije vakcinušu (obično se odlaže za 3 do 6 mjeseci), a detaljno uputstvo se dobija uz otpusnu listu.

Koje su vakcine korisne za bebu, a nisu obavezne

  • Vakcina protiv virusa varičele (ovčijih boginja) če se davati djeci u 6. razredu koja nisu vakcinisana i nisu preležala varičele, godina, a obavezna je za rizične grupe.
  • Vakcina protiv meningokoka – bakterije koja izaziva ozbiljnu infekciju moždanih ovojnica (meningitis), ali i sepsu sa fatalnim ishodom.

I pored mnoštva istraživanja koja potkrijepljuju efikasnost vakcinacije (uz minimalne i rijetke neželjene efekte) se i dalje dovodi u pitanje potreba za imunizacijom (vakcinacijom) beba. Ovdje zaista nema dileme – vakcine su neophodne, a vakcinacija u prvoj i drugoj godini života udara “imunizacioni temelj” za borbu protiv veoma opasnih infektivnih bolesti.

Dokaza je mnogo, ali je jedan najjači: od kad se vakcine redovno daju bebama smrtnost od zaraznih bolesti kod djece je drastično smanjena, a pojedine bolesti su potpuno pobijeđene (iskorijenjene) zahvaljujući upravo imunizaciji.

Zapratite nas i putem Vibera. Kliknite OVDJE i pridružite nam se! 🙂